Isplati li se kupovina neoriginalne baterije?

Jedan od problema sa kojim se korisnici laptopova susreću je baterija koja se vremenom degradira i pre ili kasnije mora da se menja. To odbija mnoge korisnike da pređu sa desktopa na notebook, ali i čini da oni koji imaju prenosni računar rade vrlo čudne stvari. Mnogima nije strano odlaganje baterije u frižider, skidanje baterije kada se radi na punjaču, pražnjenje do pola radi odlaganja i sl. Glavni problem je cena baterija, koja nije zanemarljiva, ali i činjenica da njihova nabavka obično ne ide baš glatko (videti raniji tekst).

Kako zbog očuvanja baterije posežemo za raznim uvrnutim metodama njihove upotrebe, često zaboravimo da laptop treba da služi nama, a ne mi njemu. Ipak, stoji činjenica da su iste veoma skupa potrošna roba, ali to je nešto što moramo da prihvatimo. Sa druge strane, proizvođači insistiranju na kupovini originalnih baterija, kako ne bismo poništili garanciju, uništili naš notebook, zapalili kuću, napravili eksploziju ili uradili nešto još gore što se prema njihovim rečima može desiti ukoliko se ne odlučite na originalnu zamenu.

Nakon što sam imao grozno iskustvo pri pokušaju da nabavim originalnu bateriju, za ne toliko star model i još uvek aktuelan Dell notebook koji se završio potpuno neuspešno, pokušao sam da nađem alternativu. Našao sam je u firmi Triax i za 9000 dinara sam naručio devetoćelijsku bateriju za moj laptop. Interesantno je to da je baterija sa šest ćelija koštala tek hiljadu dinara manje, a u suštini nudi 50% kraću autonomiju. Jasno, ovo je izazvalo određenu dozu sumnje, da budem iskren. Usput, kasnije sam utvrdio da je originalna Dell-ova 9cell baterija u inostranstvu oko 160 dolara, što je verovatno kod nas minimum 160 evra. Stoga mi je u jednu ruku i drago što sam odustao od cele te priče.

Jednostavno, bilo mi je nelogično da baterija sa tri ćeije manje košta samo malo manje, pa sam pomislio ko zna kakav je kvalitet ćelija koje stavljaju unutra. Ipak, kao kontrateža tome je stajala činjenica da litijum-jonske baterije nisu baš poslednja reč tehnologije, pa i nema razloga da sve to radi mnogo lošije od originala.

Odem do Strahinjića Bana, naručim 28.12. i od tada kreće čekanje. Dvadeset dana kasnije, javljaju mi da je baterija stigla i da treba samo da je pokupim. Sednem u kola i sve prođe izuzetno brzo i glatko. Kažu mi da u prvih 28 dana mogu da dođem i uzmem pare nazad ukoliko mi baterija iz bilo kog razloga ne odgovara, što je sasvim korektno. Taj period je dovoljan da se proveri da li je kapacitet onakav kakav navode, kao i to da li sve radi kako treba. Koliko će trajati, to će vreme da pokaže, klasična garancija pokriva period od šest meseci što je sasvim u redu, ipak je u pitanju potrošna roba.

Baterija se fizički ne razlikuje od originala, pa čak ima i mogućnost provere stanja napunjenosti, putem indikatora koji reaguje na pritisak i sastoji se od pet LED-ova narandžaste boje. Ovo je ujedno i jedina fizička razlika u odnosu na original, kod kog ove diode svetle plavo.

Inače, ukoliko imate nekoga u inostranstvu ili znate nekog ko može da vam donese nešto sa stranih eBay sajtova samo unesite u search model svog laptopa i akku za recimo nemački eBay. Gotovo sve slike baterija su identične ovoj Triax-ovoj, a cene su znatno povoljnije. Jednostavno sumnjam da ima ikakve razlike. Naravno i dalje morate imati nekoga ko bi vam je doneo, ali biste prošli osetno jeftinije (ista kao ova što je meni trebala je oko 40-60 evra).


Pri povratku iz Triax-a, proverim koliko je fabrički napunjena, indikator kaže četiri od pet dioda, dakle oko 80%. Ubacim je odmah u laptop i svratim do lokalnog kafića da vidim kako sve to radi. Do 40% sve kako treba i u jednom momentu kapacitet pada na 6%, pa na dva i laptop se gasi.

Pomislih, odlično, sad kreće akcija - vraćaj pare, traži drugu bateriju, moram da priznam da sam pretrnuo. Ne toliko zbog novca koji sam dao, već zbog toga što nisam dobio ono što sam tražio.

Odem kući i stavim laptop na punjenje, što je potrajalo oko tri sata. Koristim regularno laptop, malo download, gledanje serije, pisanje nekog teksta i shvatim da je prošlo oko četiri sata dok baterija nije stigla pred kraj. Dakle, ipak je sve ok i moram priznati da sam prilično odahnuo.

Kako ne bih davio više, evo testova koje sam odradio kako bi se moglo reći da je dobar deo scenarija pokriven.

Test broj 1:


Battery Eater Pro 2.70, upaljen "classic" mod u 1024x768 rezoluciji. Ovaj mod simulira veće opterećenje notebook-a, pa svi elementi rade prilično, od toga grafička najviše, procesor, pa zatim i hard disk. Power state je "Balanced", a procesor je radio na maksimalnom taktu sve vreme. Pored toga ovo su ostala podešavanja:
WiFi - uključen
Bluetooth - uključen
Osvetljenje ekrana - maksimalno

Trodimenzionalna baterija kreće da se vrti i prazni onu u laptopu i on se gasi nakon 1h 54min iliti 114 minuta.

Dakle, oko dva sata autonomije se može očekivati pri težem opterećenju.

Test broj 2:

Ovaj test je trebao da simulira nešto više realan rad kada ste van domašaja punjača. Većina tada laptop koristi za manje zahtevne poslove. Takođe sam koristio Battery Eater Pro 2.70, ali sam upotrebio Reader's Test. Procesor je podešen takođe u "Balanced" modu, ali s obzirom da je ovo nezahtevan test, veći deo vremena je radio na svega 800MHz od mogućih 2100.

WiFi - uključen
Bluetooth - uključen
Osvetljenje ekrana - 40% (dovoljno da čitate tekst ili radite u Office-u, kao i za surf)

Nakon 4h 32min iliti 272 minuta, laptop se gasi.

Ok, ovo je jako lepa cifra s obzirom na činjenicu da sam svašta očekivao, četiri i po sata - odlično!

Test broj 3:

Ovo je test koji je namenjen meni, ali čisto da ne ostane nepodeljen sa vama. Pošto bluetooth koristim jednom u nikad, isključio sam ga. Ono što sam hteo jeste da uzmem da pišem tekstove za novi broj, za šta mi je neophodan internet, pa je WiFi ostao uključen. Ekran je ostavljen na 45% što mi je optimalno za duži rad. Radio sam sve vreme u Office-u, što znači Exel, Word, PowerPoint, konstantno otvoreni PDF-ovi i Mozzila, a u pozadini sam jedno sat vremena skidao serije preko uTorrent-a.

Ovo je realan scenario, kakav će mi se dešavati veoma često i to me je najviše zanimalo.

U lokalni kafić sam seo da radim u 11:25h pre podne, da bih oko 15:45h ustao od stola, jer sam završio. Ono što me je obradovalo, jeste činjenica da nisam završio zato što se laptop ugasio, nego zato što je to bio kraj mog rada. Dakle, posle 4 sata i 25 minuta, ostalo je 10% baterije. Verujem da sam tako nastavio, imao bih još nekih 20 minuta do pola sata, što je skoro 5 sati autonomije.

Fantastično!

Dakle, što se autonomije tiče, očigledno je da je kinez jednako dobar. Iskreno ne verujem da bih sa originalom prošao drastično bolje. Štaviše, siguran sam u to. Pitanje je samo kako će to sve biti na duže staze i da li "kinez" brže gubi kapacitet. To u ovom trenutku ne mogu da kažem. Takođe, voleo bih da je kvalitetnija elektronika u Triax-u. Procena trajanja baterije, grozno laguje, što je posledica niže cene. Pod tim mislim, da informacija koliko će baterija trajati u zavisnosti od toga šta vi radite prilično kasni i zna da se ponaša vrlo skokovito. U jednom momentu dobijate informaciju da imate još 4 sata, a onda pada na 2, da bi dva minuta kasnije skočilo na 5. Jednostavno, nije sve savršeno, ali završava posao i to je ono što je najbitnije. Sumnjam da ću još jednom menjati bateriju, jer kroz godinu do godinu i po, na stolu će biti novi laptop.